WEBVTT 00:00:00.000 --> 00:00:04.520 ŠTA ČINI KOMPJUTER KOMPJUTEROM? 00:00:04.520 --> 00:00:09.040 Moje ime je Mai-Li Khoe, i ja sam dizajner i pronalazač. 00:00:10.300 --> 00:00:15.680 Neke stvari sam dizajnirala u Apple-u, a sada dizajniram proizvode za decu 00:00:15.680 --> 00:00:18.060 da bi im bilo lakše u školi. 00:00:18.060 --> 00:00:22.300 Moji drugi poslovi su DJ-ing i ples. 00:00:25.620 --> 00:00:27.960 Računari su svuda! 00:00:27.960 --> 00:00:33.180 Oni su u našim džepovima, oni su u automobilima, ljudi ih drže na zglobovima. 00:00:33.180 --> 00:00:35.460 Možda su u vašem rancu baš sad. 00:00:36.160 --> 00:00:38.820 Ali šta kompjuter čini kompjuterom? 00:00:38.820 --> 00:00:41.000 Šta uopšte sačinjava kompjuter? 00:00:41.000 --> 00:00:42.980 I kako funkcioniše? 00:00:46.380 --> 00:00:50.180 Zdravo, ja sam Nat! Bio sam jedan od dizajnera originalnog Xbox-a. 00:00:50.460 --> 00:00:56.040 Radio sam na računaru još od sedme godine i sada radim na virtuelnoj stvarnosti. 00:01:07.180 --> 00:01:10.520 Ljudi su uvek pravili alate da bi rešili probleme. 00:01:10.600 --> 00:01:15.900 Alati poput kolica, čekića ili presa za štampanje ili traktora. 00:01:15.900 --> 00:01:19.220 Svi ovi pronalasci su nam pomogli u radu. 00:01:19.220 --> 00:01:21.280 Vremenom su se ljudi zapitali 00:01:21.380 --> 00:01:25.560 da li bi mašina mogla da bude dizajnirana da bi nam pomogla u razmišljanju, 00:01:25.560 --> 00:01:29.820 kao što su rešavanje jednačina ili praćenje zvezda na nebu. 00:01:29.820 --> 00:01:34.280 Umesto da manipulišu fizičkim stvarima poput prljavštine i kamena, 00:01:34.280 --> 00:01:38.300 ove mašine bi trebalo da budu dizajnirane da manipulišu informacijama. 00:01:40.040 --> 00:01:43.740 Pioniri računarskih nauka su pri dizajniranju mašine za razmišljanje, 00:01:43.740 --> 00:01:46.920 shvatili da ona mora obavljati četiri različita zadatka. 00:01:48.240 --> 00:01:50.240 Trebalo bi da uzme ulazne informacije, 00:01:51.080 --> 00:01:52.360 sačuva ih, 00:01:53.400 --> 00:01:56.180 preradi ih, a zatim izloži rezultate. 00:01:56.700 --> 00:01:58.580 Ovo možda zvuči jednostavno, 00:01:58.580 --> 00:02:01.980 ali ove četiri stvari su uobičajene za sve računare. 00:02:02.740 --> 00:02:05.620 To čini kompjuter kompjuterom. 00:02:07.940 --> 00:02:10.419 Najraniji računari su napravljeni od drveta i metala 00:02:10.419 --> 00:02:12.580 sa mehaničkim ručicama i brzinama. 00:02:13.360 --> 00:02:17.600 Međutim, do 20. veka, računari su počeli da koriste električne komponente. 00:02:17.600 --> 00:02:21.100 Ovi rani kompjuteri su bili stvarno veliki i jako spori. 00:02:21.100 --> 00:02:25.380 Računar veličine sobe mogao je satima računati osnovni matematički problem . 00:02:27.400 --> 00:02:33.040 Ove mašine su napravljene od sjajnog, raznobojnog metala i brojnih svetala. 00:02:33.320 --> 00:02:36.100 Računari su počeli kao оbični digitroni, 00:02:36.100 --> 00:02:40.760 što je u to vreme bilo fantastično, i tada su samo manipulisali brojevima. 00:02:40.800 --> 00:02:47.220 Sada možemo da ih koristimo da razgovaramo, za igranje igara, kontrolu robota, 00:02:47.220 --> 00:02:49.980 i uraditi bilo koju ludu stvar koju možete zamisliti. 00:02:50.920 --> 00:02:54.120 Moderni računari ne izgledaju kao stari, 00:02:54.120 --> 00:02:56.580 ali rade one iste četiri stvari. 00:02:57.930 --> 00:03:00.930 ULAZ 00:03:02.740 --> 00:03:04.740 Prvo, razgovaraćemo o ulazu. 00:03:04.740 --> 00:03:07.180 Ovo je moje omiljeno zato što je ulaz ono 00:03:07.180 --> 00:03:12.240 što radiš kada koristiš kompjuter. 00:03:12.240 --> 00:03:14.160 Možete kompjuterima reći šta da rade pomoću tastature, 00:03:14.160 --> 00:03:18.640 pomoću miša, mikrofona, kamere. 00:03:18.640 --> 00:03:22.400 A ako nosite računar na zglobu, može vam slušati otkucaje srca, 00:03:22.400 --> 00:03:25.520 ili u vašem automobilu, može da sluša ono što automobil radi. 00:03:25.520 --> 00:03:31.180 A ekran osetljiv na dodir može osetiti prst i to je ulaz. 00:03:31.600 --> 00:03:34.600 MEMORISANJE I OBRADA 00:03:36.200 --> 00:03:40.680 Svi ovi različiti ulazi daju računaru informacije, koje se čuvaju u memoriji. 00:03:41.860 --> 00:03:45.480 Računarski procesor uzima informacije iz memorije. 00:03:45.480 --> 00:03:47.920 Manipuliše njima ili ih menja koristeći algoritam, 00:03:47.920 --> 00:03:49.980 što je samo serija naredbi. 00:03:49.980 --> 00:03:54.180 Obrađeni podaci se šalju nazad u memoriju. 00:03:54.200 --> 00:03:58.620 Ovo se nastavlja sve dok informacije nisu spremne za izlaz. 00:03:59.230 --> 00:04:02.230 IZLAZ 00:04:03.320 --> 00:04:07.260 Kako računar daje informacije zavisi od toga šta je računar dizajniran da uradi. 00:04:07.260 --> 00:04:13.180 Računar može prikazati tekst, fotografije, video ili igre - pa i virtuelnu stvarnost! 00:04:13.180 --> 00:04:17.279 Izlaz računara može čak biti i signal za kontrolu robota. 00:04:17.279 --> 00:04:19.820 I, kada se računari povežu na internet, 00:04:19.820 --> 00:04:23.880 izlaz jednog računara postaje ulaz drugog, i obrnuto. 00:04:25.620 --> 00:04:29.760 Računari koje koristimo su stvarno mnogo drugačiji od ranih mašina za razmišljanje. 00:04:29.760 --> 00:04:32.620 I ko zna kakvi će biti računari budoćnosti? 00:04:32.620 --> 00:04:37.480 Nadam se da ćete i vi pomoći u odluci o izgledu kompjutera sutrašnjice. 00:04:37.480 --> 00:04:41.480 Ali, na svim računarima, bez obzira na različite vrste tehnologija koje koriste, 00:04:41.480 --> 00:04:44.580 oni uvek rade one iste četiri stvari. 00:04:44.580 --> 00:04:46.360 Oni uzimaju informacije, 00:04:46.360 --> 00:04:47.980 čuvaju ih kao podatke, 00:04:47.980 --> 00:04:49.520 obrađuju ih 00:04:49.520 --> 00:04:51.460 a zatim izlažu rezultate. 00:05:07.000 --> 00:05:10.000 Subtitles by the Amara.org community